Detaljna biografija: Aleksandar Blok

Aleksandar Aleksandrovič Blok (1880-1921) smatra se jednim od najvećih i najuticajnijih pesnika ruskog srebrnog doba i centralnom figurom ruskog simbolizma. Rođen u Sankt Peterburgu u intelektualnoj i aristokratskoj porodici, Blok je odrastao okružen literaturom, umetnošću i filozofijom. Njegov rani rad bio je pod dubokim uticajem filozofije Vladimira Solovjova, posebno njegovog koncepta "Sofije" – Božanske Mudrosti ili Večne Ženstvenosti. Prva Blokova zbirka, "Pesme o Divnoj dami" (1904), u potpunosti je prožeta ovom mističnom vizijom idealne ljubavi, apstraktne i nedostižne lepote, koja je delimično bila inspirisana njegovom ljubavlju prema Ljubov Mendeljejevoj, kćerki slavnog hemičara, kojom se kasnije i oženio. Njegov književni stil bio je revolucionaran za to doba – odlikovao se neverovatnom muzikalnošću, inovativnom upotrebom ritma i dubokom emocionalnom rezonancom. Blokove pesme ne prenose samo značenje reči, već i njihove neuhvatljive tonske asocijacije. Kako je vreme odmicalo, njegov optimizam i misticizam ustupili su mesto mračnijem, apokaliptičnijem viđenju sveta. Njegova kasnija poezija bavi se temama urbane otuđenosti, propadanja moralnih vrednosti i slutnjom katastrofe, što je savršeno odražavalo atmosferu nemira i revolucija u Rusiji početkom dvadesetog veka. Njegove zbirke poput "Snežna maska" i pesme "Neznanka" i "Noć, ulica, fenjer, apoteka" pokazuju pesnika opsednutog demonima grada, fatalnim strastima i očajem. Blok je prihvatio Oktobarsku revoluciju 1917. godine kao elementarnu, kosmičku silu koja će očistiti truli stari svet, što je izrazio u svojoj najpoznatijoj i najkontroverznijoj poemi "Dvanaestorica". U ovom epskom delu, on prikazuje dvanaest naoružanih crvenoarmejaca koji marširaju kroz snežnu oluju u Petrogradu, s likom Isusa Hrista na njihovom čelu. Ovo delo šokiralo je mnoge njegove dotadašnje prijatelje i čitaoce. Zanimljivo je da je Blok nakon ove poeme gotovo potpuno prestao da piše poeziju; patio je od duboke depresije i iscrpljenosti, osećajući da je izgubio svoj "unutrašnji sluh". Odbijanje sovjetskih vlasti da mu dozvole odlazak u inostranstvo radi lečenja ubrzalo je njegovu smrt od srčanih komplikacija 1921. godine. Blokova poezija ostavila je neizbrisiv trag na sve naredne generacije ruskih pesnika, od Ane Ahmatove do Borisa Pasternaka, a njegov status proročkog glasa jedne epohe koja je nestala u krvi i vatri ostao je neosporan u istoriji svetske književnosti.