Detaljna biografija: Dragomir Đorđević
Dragomir Đorđević (1953–1999) predstavlja verovatno jednu od najintrigantnijih, najskromnijih i najtužnijih pojava na sceni srpske književnosti za decu, kao i rokenrol i satirične poezije u poslednjim decenijama dvadesetog veka. Njegov stih, poznat pod prepoznatljivom pesmom (a kasnije i muzičkim hitom i knjigom) "Ja sam bio srećno dete", duboko se urezao u pamćenje i detinjstvo čitavih generacija na prostoru Srbije i bivše Jugoslavije. Rođen u Beogradu, Dragomir Đorđević počeo je veoma rano da piše, postavši jedan od najplodnijih beogradskih lirika, premda nikada nije mario za zvanična akademska priznanja, književne klanove niti je jurio za slavom, preferirajući boemski život i bivanje čovekom iz "običnog" beogradskog miljea.
Njegovo stvaralaštvo se prevashodno vezuje za decu i mlade. Za razliku od mnogih dečjih pesnika koji u svojoj poeziji stvaraju idealizovanu i ušećerenu sliku odrastanja, Dragomir Đorđević je detinjstvo tretirao sa neverovatnom dozom iskrenosti, urbane oštrine i vrhunskog dečjeg mangupstva. Njegovi likovi su deca sa asfalta, momci i devojke koji žive prve simpatije, bore se sa školom, snerazumevanjem odraslih i sopstvenim zbrkanim mislima. "Ja sam bio srećno dete" je amblematična pesma koja se na briljantan način igra paradoksima odrastanja, pokazujući kako se sreća i tuga dece prepliću. Njegov jezik je jednostavan, ispunjen gradskim slengom, a rime neverovatno neobične, vrcave i nepredvidljive. Iza naoko bezazlenih pesmica često su se krile ozbiljne kritike društva u kojem on odrasta, s osećajem tuge za nepovratnim vrednostima.
Njegov drugi značajan pravac rada bio je satirična i rokenrol poezija. Dragomir Đorđević je poznat i kao čovek čije su pesme otpevali mnogi poznati srpski muzičari i rok grupe (među kojima je Bora Đorđević iz Riblje Čorbe uvek sa dubokim pijetetom govorio o njemu kao vrhunskom stihoklepcu i svom bratu po peru). Pisao je pesme koje su odjekivale u pozorišnim komadima, televizijskim emisijama ("Muzički tobogan" sa Minjom Subotom obeležen je i njegovim stihovima) i radijskim formatima, što ga je činilo masovno slušanim autorem iako mnoga publika nije ni znala ime čoveka koji stoji iza tih sjajnih stihova. Đorđević je izdavao relativno malo za života u tvrdom formatu u poređenju sa onim koliko je pisao i objavljivao u časopisima poput kultnog beogradskog "Nevena" i "Zmaja".
Njegov privatni život, s druge strane, bio je dramatičan, pun iskušenja, siromaštva i neshvatanja okoline. Kao mnogi genijalni, osetljivi pesnici, spas i utehu tražio je na ulici i u kafani, često gubeći i darujući rukopise slučajnim prolaznicima. Surov i nemilosrdan prelaz na kapitalistički i ratni sistem na našim prostorima devetesetih godina nije mu nudio mnogo mesta. Umro je iznenada i potpuno zapušten 1999. godine. Njegove posthumske zbirke dokazale su ogroman talenat koji se izdiže do samih vrhova našeg pesništva, pokazavši ga ne samo kao stvaraoca zabavne literature, već i kao pronicljivog, ranjenog romantika beogradskih ulica koji je naivnim, dečijim okom nepogrešivo sagledao odrasli svet.