Detaljna biografija: En Sekston
En Sekston (Anne Sexton, 1928–1974) bila je američka pesnikinja čiji je rad ostavio dubok trag u takozvanoj ispovednoj poeziji. Njena sposobnost da intimne, često bolne i tabu teme preoblikuje u umetnost učinila ju je jednom od najvažnijih i najkontroverznijih književnih figura sredine dvadesetog veka. Rođena je u Njutnu, u državi Masačusets, u imućnoj porodici, ali njen život bio je obeležen stalnom borbom sa ozbiljnim mentalnim problemima, uključujući tešku depresiju, anksioznost i suicidalne misli. Iako nikada nije formalno završila fakultet niti se ranije interesovala za književnost na akademskom nivou, pisanje poezije otkrila je sasvim slučajno, na preporuku svog psihijatra. Lekar joj je predložio da piše kako bi bolje razumela sopstvena osećanja i nosila se sa unutrašnjim demonima.
Njena prva zbirka pesama, "Bedlam i delimično nazad" (To Bedlam and Part Way Back, 1960), postigla je ogroman uspeh i učinila je prepoznatljivom širom Amerike. Pesme iz ove knjige bavile su se njenim iskustvima u psihijatrijskoj bolnici, osećanjem krivice prema deci, strahovima i potragom za sopstvenim identitetom. Sekstonova je pisala sa neverovatnom iskrenošću, preplićući mračne misli sa oštrim, gotovim mračnim humorom. Njen stil bio je izuzetno hrabar za to vreme; rušila je granice onoga o čemu se smelo govoriti u javnosti. Uvela je teme kao što su menstruacija, masturbacija, abortus, bračni problemi i suicidalne fiksacije, odbijajući da svoju poeziju prilagodi puritanskim očekivanjima tadašnjeg društva.
Za knjigu "Živi i umri" (Live or Die, 1966) nagrađena je Pulicerovom nagradom, čime je potvrdila svoj status kao vodeći glas u savremenoj američkoj poeziji. Bila je bliska prijateljica i savremenica Silvije Plat, sa kojom je delila slična interesovanja i, nažalost, sličnu sudbinu. Zajedno su pohađale časove kod pesnika Roberta Louela, gde su razvile jedinstven stil koji je kasnije definisan kao ispovedna poezija. Njihov odnos bio je obeležen međusobnim razumevanjem, ali i specifičnim rivalstvom kada je reč o književnom uspehu i bavljenju temom smrti.
En Sekston je često izvodila svoje pesme uz pratnju muzike, stvarajući specifičan performans koji je hipnotisao publiku. Njena harizma i strastveno čitanje činili su njene nastupe nezaboravnim iskustvima. Međutim, njena unutrašnja previranja nikada je nisu napustila. Uprkos uspehu, slavni i brojnim nagradama, njen lični život raspadao se zbog alkoholizma, nesposobnosti da se nosi sa porodičnim obavezama i stalnih psiholoških kriza. Zanimljivo je da je njena poezija bila ne samo izraz bola, već i način komunikacije sa svetom – očajnički poziv u pomoć koji je pretočen u vrhunsku umetnost. Oktobra 1974. godine, nakon što je ručala sa svojom bliskom prijateljicom, izvršila je samoubistvo ugljen-monoksidom u garaži svoje kuće. Iza sebe je ostavila impresivan opus koji i danas inspiriše čitaoce i pesnike širom sveta da budu hrabri u izražavanju svoje istine.