Detaljna biografija: Ezra Paund
Ezra Paund (Ezra Pound, 1885–1972) predstavlja jednu od najuticajnijih, ali i najkontroverznijih figura u književnosti dvadesetog veka. Njegova uloga kao pesnika, kritičara, prevodioca i nezaustavljivog promotera modernizma bila je presudna za formiranje književnog pejzaža celokupne angloameričke kulture. Bez njegovog uredničkog rada i neumorne podrške, mnoga danas kanonska dela možda ne bi ugledala svetlost dana ili bi bila značajno drugačija. Poznato je da je Paund u velikoj meri uredio T.S. Eliotovu poemu "Pusta zemlja", skraćujući je i davši joj njen konačan, prepoznatljiv oblik, te mu je Eliot posvetio to delo nazvavši ga "boljim majstorom" (il miglior fabbro). Takođe je aktivno pomagao i promovisao Džejmsa Džojsa, Ernesta Hemingveja, Roberta Frosta i Vilijama Batlera Jejtsa.
Njegov najvažniji i najambiciozniji projekat svakako je obimni ep "Kantosi" (The Cantos), na kojem je radio više od pedeset godina. "Kantosi" predstavljaju poetsku istoriju sveta, složen splet istorijskih, mitoloških, ekonomskih i ličnih refleksija, prepun citata na različitim jezicima, referenci na kinesku književnost, grčku mitologiju, renesansnu umetnost i rane američke predsednike. Paundov cilj bio je da stvori sintezu ljudskog znanja i iskustva. Iako su "Kantosi" izuzetno zahtevno štivo koje od čitaoca traži široko predznanje i strpljenje, oni sadrže neke od najlepših liričkih odlomaka napisanih na engleskom jeziku u dvadesetom veku. Njegov čuveni poziv "Make it new!" (Učinite to novim!) postao je osnovni postulat celokupnog modernističkog pokreta.
Paund je započeo svoju karijeru u okviru poetskog pravca imaginizma, zagovarajući jasnoću i preciznost izraza, oslanjajući se na direktan tretman teme i odsustvo viška reči. Kasnije se okrenuo vorticizmu, istražujući dinamiku forme i energije u poeziji i vizuelnim umetnostima. Njegovi prevodi i adaptacije stare kineske poezije ("Katai", 1915) doneli su potpuno novi, osvežavajući ton u englesku književnost i trajno promenili način na koji je Istok doživljavan na Zapadu. Zanimljivo je da Paund nije odlično poznavao kineski jezik, već se oslanjao na beleške i svoju neverovatnu pesničku intuiciju, pa se njegovi prevodi često smatraju njegovim autorskim delima pre nego doslovnim prevodima.
Nažalost, Paundov kasniji život i ugled bili su ozbiljno narušeni njegovim političkim i ekonomskim stavovima. Tokom Drugog svetskog rata, živeći u Italiji, postao je veliki obožavalac Benita Musolinija i fašističkog režima. Redovno je nastupao na radiju, emitujući antisemitske i antiameričke govore. Po završetku rata, uhapšen je od strane američke vojske i optužen za veleizdaju. Kako bi izbegao suđenje, proglašen je mentalno nesposobnim i proveo je dvanaest godina zatočen u psihijatrijskoj bolnici Sent Elizabet u Vašingtonu. Čak i tamo nastavio je da radi na svojim "Kantosima" (napisavši znamenite "Pizanske kantose") i primao je posete mnogih mladih pesnika. Oslobođen je tek na zalaganje svojih uticajnih kolega pisaca, nakon čega se vratio u Italiju, gde je i proveo ostatak života u svojevrsnom zavetu ćutanja.