Detaljna biografija: Grigor Vitez
Grigor Vitez (1911–1966) smatra se jednim od začetnika moderne književnosti za decu na jugoslovenskim prostorima. Rođen je u selu Kosovac, u Slavoniji, u porodici srpskog porekla. Po struci je bio učitelj, a pre Drugog svetskog rata službovao je u nekoliko mesta širom Hrvatske. Učešće u partizanskom pokretu donelo mu je ne samo ratna iskustva, već i nove obaveze, pa je nakon rata radio u Ministarstvu prosvete u Zagrebu i kao urednik u izdavačkoj kući „Mladost“. Njegov urednički rad bio je izuzetno plodonosan, jer je uređivao znamenitu biblioteku „Vjeverica“, uz koju su odrasle mnoge generacije, otkrivajući svet knjige.
Književno stvaralaštvo Grigora Viteza obeležilo je pravi preokret u dečjoj literaturi. Pre njega, pesme za decu često su bile opterećene didaktikom, moralisanjem i suvim poukama. Vitez je u dečju poeziju uneo igru, humor, maštu, nonsens i muzikalnost stihova. Njegove zbirke pesama, kao što su "Prepelica", "Sto vukova", "Kad bi drveće hodalo" i "Iza brda plava", donose potpuno nov i svež senzibilitet. Njegove pesme odišu vedrinom, ritmičnošću, čestim kalamburima i zvučnim asonancama, zbog čega ih deca vrlo lako pamte i sa radošću recituju. Likovi u njegovim pesmama – životinje, biljke, deca i fantastična bića – predstavljeni su s puno ljubavi i razumevanja.
Stil Grigora Viteza odlikuje se jednostavnošću koja nije banalna, već rezultat velikog pesničkog umeća i osećaja za dečju psihologiju. On razume da se dete svetu približava kroz igru i čuđenje, pa su i njegovi stihovi satkani od neobičnih spojeva i maštovitih vizija sveta u kojem je sve moguće. Pored pesama, pisao je i priče, bajke i igrokaze. Prevodio je značajna dela ruske, francuske i slovenačke književnosti. Zanimljivo je da se i danas njegovi stihovi nalaze u bukvarima i čitankama na celom prostoru bivše Jugoslavije, a mnoge od njegovih pesama su muzički obrađene i postale su popularne dečje pesmice. Vitezov doprinos kulturi nije samo književni; on je kao čovek plemenitih shvatanja i širokog obrazovanja čitavog života težio obrazovanju i kulturnom uzdizanju najmlađih, svestan da je to najbolji ulog u budućnost jednog društva.