Detaljna biografija: Jevgenij Jevtušenko

Jevgenij Aleksandrovič Jevtušenko (1932-2017) bio je jedan od najistaknutijih ruskih pesnika, romanopisaca, esejista, dramaturga, scenarista i filmskih reditelja, koji je postao simbol "odmrzavanja" u sovjetskoj književnosti tokom perioda vladavine Nikite Hruščova. Rođen u gradu Zima u Sibiru, Jevtušenko je odrastao u porodici geologa. Njegovo detinjstvo u Sibiru duboko je uticalo na njegov rad, unoseći u njegovu poeziju snažne elemente ruske prirode i narodnog duha. Postao je poznat širom sveta šezdesetih godina dvadesetog veka, kada su njegove javne recitacije privlačile desetine hiljada ljudi na stadione, pretvarajući poeziju u masovni kulturni fenomen. Njegov književni stil karakteriše izuzetna emotivnost, društvena angažovanost i hrabrost u obradi tema koje su u to vreme bile tabu u Sovjetskom Savezu. Najpoznatija njegova pesma, "Babi Jar" (1961), predstavlja snažnu osudu antisemitizma i kritiku sovjetskog prećutkivanja masakra koji su nacisti izvršili nad Jevrejima u Kijevu tokom Drugog svetskog rata. Ova pesma je izazvala ogromne kontroverze, ali je Jevtušenku donela međunarodnu slavu i poštovanje. Dmitrij Šostakovič je čak komponovao svoju Trinaestu simfoniju koristeći stihove iz "Babi Jara". Jevtušenko je bio poznat po svojoj dualnosti - bio je istovremeno miljenik sovjetskog establišmenta koji mu je dozvoljavao da putuje po svetu, i kritičar režima koji je dizao glas protiv cenzure i represije. Branio je disidente poput Aleksandra Solženjicina i Josifa Brodskog, iako su ga neki kritikovali zbog kompromisa sa vlastima. Njegovo stvaralaštvo obuhvata desetine zbirki poezije, romane poput "Mesta pod suncem", i autobiografska dela. Zanimljivo je da je Jevtušenko bio poliglota i svetski putnik, koji je posetio preko 90 zemalja, često nastupajući i družeći se sa istaknutim svetskim liderima i umetnicima, uključujući Pabla Pikasa, Gabrijela Garsiju Markesa i Fidela Kastra. Bio je poznat po svom ekscentričnom stilu oblačenja, često noseći šarene košulje i upečatljive sakoe, što je odražavalo njegovu živopisnu i harizmatičnu ličnost. U poznijim godinama života preselio se u Sjedinjene Američke Države, gde je predavao rusku književnost na Univerzitetu u Tulsi. Njegova energija i strast za životom ostali su neumanjeni sve do njegove smrti. Jevtušenko je sebe video pre svega kao ruskog pesnika u tradicionalnom smislu, onog koji je glasnogovornik svog naroda i savesti svog vremena. Njegova sposobnost da artikuliše nade, strahove i tuge svoje generacije učinila ga je jednom od najvažnijih kulturnih figura dvadesetog veka.