Detaljna biografija: Olga Đurić
Olga Đurić (Olga Đurić-Korać, poznata i pod književnim i prevodilačkim pseudonimima) predstavlja pomalo skrajnutu, ali izuzetno značajnu figuru srpske književnosti i prevodilaštva. Iako njeno ime u široj javnosti nije jednako poznato kao imena nekih njenih muških savremenika, ona je ostavila upečatljiv trag kroz svoj predan rad na popularizaciji i prevođenju svetske književnosti, kao i kroz stvaranje proze koja se bavila intimnim sudbinama, emancipacijom žena i društvenim tokovima. Njen radni vek bio je obeležen izuzetnom posvećenošću intelektualnom radu u izazovnom i često surovom patrijarhalnom okruženju prve polovine i sredine dvadesetog veka, u kojem je pokušavala da izbori prostor za ženski glas.
Rođena i obrazovana u vreme kada žene u mnogim aspektima još uvek nisu imale jednake mogućnosti u književnom svetu, Olga Đurić se prevashodno istakla na polju prevođenja klasika i savremenih stranih autora. Njeno poznavanje nekoliko svetskih jezika omogućilo joj je da prevodi sa nemačkog, francuskog i ruskog jezika, otvarajući prozor u svet čitaocima na našim prostorima. Iako su mnogi prevodioci tog doba radili u senci izdavača, stručnjaci se slažu da je njen osećaj za stil, nijanse i ritam jezika bio na vrlo visokom, gotovo autorskom nivou, što je značajno obogatilo domaću literarnu scenu kvalitetnim književnim štivom.
Pored prevodilaštva, Olga Đurić je ostavila i autorski opus u kojem dominiraju kratke priče i crtice o građanskom životu, položaju žene, ratnim razaranjima i svakodnevnim herojskim borbama običnih ljudi. Njena proza nosi blagu melanholiju, ali i precizno uočavanje socijalnih razlika i unutrašnjih lomova njenih junakinja. Ona ne pribegava bombastičnim temama ili avangardnim eksperimentima; njena književnost je intimistička, pažljiva prema sitnicama i onome što je neizgovoreno, prateći tokove moderne evropske ženske proze koja je tek dolazila do izražaja. Učestvovala je i u brojnim kulturnim dešavanjima, bila je deo građanske intelektualne elite, ali uvek suptilno povučena u senku vlastitog stvaranja.
Jedna od zanimljivosti vezanih za njenu karijeru jeste njeno insistiranje na kontinuiranom samoobrazovanju i prevođenju dela pisaca koji su bili ideološki i stilski različiti. Nažalost, mnogi njeni tekstovi i prevodi često su ostajali nepravedno zaboravljeni, skriveni u časopisima ili izdanjima koja danas predstavljaju arhivske raritete. Poslednjih godina književna kritika pokušava da ponovo osvetli i afirmiše ulogu žena književnica i prevoditeljki poput Olge Đurić, koje su gradile temelj našeg savremenog književnog jezika i povezivale nas sa evropskim kulturnim nasleđem u izuzetno turbulentnim istorijskim vremenima.