Detaljna biografija: Tadeuš Ruževič
Tadeuš Ruževič (Tadeusz Różewicz), rođen 9. oktobra 1921. godine u Radomsku, a preminuo 24. aprila 2014. godine u Vroclavu, bio je jedan od najvećih, najplodnijih i najoriginalnijih poljskih pesnika, dramatičara i esejista 20. veka. Njegovo delo je suštinski vezano za iskustvo Drugog svetskog rata i predstavlja dramatičan prelom u istoriji poezije, jer je uveo "anti-poetski" stil kao jedini mogući način izražavanja nakon užasa rata i Holokausta. Tokom Drugog svetskog rata, Ruževič je učestvovao u pokretu otpora kao borac Domovinske armije (Armia Krajowa), dok mu je brat, takođe pesnik, ubijen od strane Gestapoa. Ovi događaji trajno su obeležili Ruževičev život i stvaralaštvo. Godine 1947. objavio je svoju revolucionarnu zbirku poezije "Nemir" (Niepokój), kojom je šokirao literarni establišment. Ruževičev stil, koji su književni kritičari nazvali "ogoljena poezija" ili "poezija stisnuta grla", karakteriše odbacivanje klasične metafore, rime i metrike. Smatrao je da su stare forme i kitnjasti jezik kompromitovani u svetu koji je preživeo koncentracione logore; verovao je, slično Teodoru Adornu, da je pisati tradicionalnu poeziju posle Aušvica varvarstvo. Zato njegove pesme deluju grubo, fragmentarno i suvo, često podsećajući na prozne zapise ili vesti, prožete ironijom, beznađem i očajem. Njegov pesnički subjekt je preživeli svedok, preokupiran prazninom, odsustvom Boga i raspadom moralnih vrednosti. Pored poezije, Ruževič je bio i izuzetno važan dramski pisac, te spada u utemeljivače pozorišta apsurda u Istočnoj Evropi. Njegova debitantska i najpoznatija drama, "Kartoteka" (Kartoteka, 1960), radikalno razbija linearnu radnju; glavni lik leži u krevetu dok kroz njegovu sobu neprestano prolaze ljudi iz njegove prošlosti i sadašnjosti, stvarajući haotičan i apsurdan kolaž modernog egzistencijalnog iskustva. Ostale poznate drame uključuju "Stara žena leži" (Stara kobieta wysiaduje) i "Klopka" (Pułapka). Zanimljivo je da je Ruževič bio više puta nominovan za Nobelovu nagradu, iako je nikada nije dobio. Ceo svoj život ostao je beskompromisan posmatrač i kritičar modernog sveta, konzumerizma i otuđenja, stvarajući opor, ali etički duboko svestan književni univerzum koji ne nudi lake utehe, već ogoljenu istinu.