Detaljna biografija: Viktor Igo

Viktor Igo (Victor Hugo, 1802-1885) jedan je od najslavnijih, najuticajnijih i najplodnijih francuskih pisaca svih vremena, kolos romantičarskog pokreta koji je svojim delom obeležio čitav devetnaesti vek. Pesnik, romanopisac, dramski pisac i politički aktivista, Igo je ostavio neizbrisiv trag ne samo u književnosti, već i u političkoj istoriji Francuske. Rođen u Bezansonu kao sin Napoleonovog generala, Igo je još kao mladić odlučio da će biti "Šatobrijan ili ništa", pokazujući ogromnu ambiciju i talenat. Njegova drama "Ernani" iz 1830. godine izazvala je doslovnu bitku u pozorištu između konzervativnih klasicista i mladih romantičara, označivši zvanični trijumf romantizma u Francuskoj. Igoov književni stil odlikuje se epskom širinom, retoričkom briljantnošću, dubokim moralnim patosom i izvanrednom upotrebom metafora i antiteza. Njegova najpoznatija dela su monumentalni romani "Zvonar Bogorodičine crkve" (1831) i "Jadnici" (1862). "Jadnici", epska priča o Jean Valjeanu, progonjenom od strane inspektora Žavera, predstavlja jedno od najčitanijih dela svetske književnosti, duboku socijalnu hroniku i strastveni pledoaje za pravdu, saosećanje i iskupljenje. Igo je kroz ovaj roman uspeo da osvetli patnje društvenih marginalaca, presudno utičući na društvenu svest svog vremena. Igo je bio i strastven političar. Iako je počeo kao rojalista, evoluirao je u ubeđenog republikanca. Zbog svog oštrog protivljenja državnom udaru Napoleona III 1851. godine, Igo je proveo gotovo dvadeset godina u egzilu, najviše na britanskim ostrvima Džerzi i Gernzi, gde je neumorno pisao i odatle slao svoja dela koja su se u Francuskoj tajno štampala. Zanimljivo je da je Igo bio i izuzetno talentovan crtač i slikar; ostavio je iza sebe više od 4.000 crteža tušem koji impresioniraju svojim mračnim i nadrealnim atmosferama, zbog čega su ga hvalili mnogi umetnici, od Delakroaa do nadrealista. Takođe, Igo je predvideo uspostavljanje Ujedinjenih Država Evrope i snažno se zalagao za ukidanje smrtne kazne. Njegov povratak u Pariz nakon pada Drugog carstva 1870. godine predstavljao je trijumf heroja; dočekan je od strane stotina hiljada ljudi. Kada je umro 1885. godine, organizovana mu je državna sahrana kojoj je prisustvovalo više od dva miliona ljudi, a njegovo telo položeno je u Panteon. Igoov gigantski opus, koji obuhvata sve literarne forme, do danas ostaje simbol snage ljudskog duha i umetničke vizije.