Detaljna biografija: Vladimir Majakovski

Vladimir Vladimirovič Majakovski (1893–1930) bio je predvodnik ruskog futurizma, najistaknutiji pesnik Ruske revolucije i buntovnik koji je iz osnova uzdrmao pesničku formu. Rođen je u Bagdatiju u Gruziji, u porodici šumara. Nakon očeve smrti, porodica se seli u Moskvu, gde se mladi Majakovski priključuje boljševičkoj partiji, zbog sci više puta hapšen i zatvaran. U zatvoru počinje da piše pesme. Godine 1912. potpisuje manifest futurista Šamar društvenom ukusu i ulazi u vihor ruske avangarde.

Pesnik revolucije i tragična ljubav

Majakovski je sa oduševljenjem dočekao Oktobarsku revoluciju 1917. godine, stavljajući svoj vanserijski talenat u službu novog poretka – pisao je propagandu, crtao plakate, pisao drame i recitovao stihove pred hiljadama radnika na trgovima. Njegov privatni život obeležila je velika, burna i bolna ljubav prema Lili Brik, supruzi njegovog izdavača Osipa Brika, sa kojom je godinama živeo u neobičnoj zajednici. Razočaran u birokratizaciju revolucije, suočen sa cenzurom, kritikama i problemima u ljubavi, Majakovski je izvršio samoubistvo pucnjem u srce u Moskvi 14. aprila 1930. godine.

Književno stvaralaštvo i stil

Majakovski je uveo revoluciju u stih; izmislio je "stepenasti stih" koji daje ritam i snagu recitovanju, i uveo ulični rečnik, žargon i gromoglasne, hiperbolične metafore. Njegova poema Oblak u pantalonama (1915), napisana kao krik protiv tadašnjeg društva i ljubavi, predstavlja jedno od najvećih dela svetske avangarde. Njegova kasnija dela poput poeme Vladimir Ilič Lenjin i drame Stenica svedoče o dubokom društvenom angažmanu koji je prevazišao čisto estetske granice.

Značaj i nasleđe

Majakovski je ostao sinonim za umetnički bunt, snagu žive reči i tragediju umetnika u totalitarnom sistemu. Njegov rad je uticao na celokupnu modernu svetsku poeziju i dizajn (bio je i pionir konstruktivističkog plakata). Trg u Moskvi nosi njegovo ime, a njegov spomenik na tom trgu decenijama je bio mesto okupljanja mladih pesnika, svedočeći o njegovom večnom uticaju na slobodnu reč.