Detaljna biografija: Vladislav Petković Dis
Vladislav Petković Dis (1880–1917) bio je jedan od najznačajnijih i najtragičnijih pesnika srpske moderne, pesnik melanholije, snova, slutnji i iracionalnog sveta. Rođen je u Zablaću kod Čačka. Zbog lošeg uspeha u školi, nije uspeo da završi maturu, pa je jedno vreme radio kao privremeni učitelj u selu Prliti. Potom odlazi u Beograd, gde se predaje boemskom životu u kafanama Tri šešira i Dva jelena, živeći u krajnjoj oskudici. Njegov nadimak "Dis" nastao je kao skraćenica od srednjeg dela njegovog imena Vladislav.
Život i tragična sudbina
Disov život bio je neprekidna borba sa siromaštvom i nerazumevanjem okoline. Oženio se Hristinom-Tinkom, sa kojom je imao dvoje dece, ali je porodica živela na ivici egzistencije. Tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata radio je kao ratni izveštač. Preživeo je strahote povlačenja srpske vojske preko Albanije 1915. godine, nakon čega biva poslat u Francusku na oporavak. Čeznući za porodicom koja je ostala u okupiranoj domovini, Dis se 1917. godine ukrcao na francuski parobrod "Italija" kako bi se vratio na Krf. Parobrod je u Jonskom moru torpedovala nemačka podmornica, i Dis je tragično završio svoj život u morskim dubinama.
Književno stvaralaštvo i stil
Dis je objavio samo dve zbirke pesama tokom života: Utopljene duše (1911) i Mi čekamo cara (1913). Njegova prva zbirka donela je potpuno novu, sumornu, vizionarsku i metafizičku poeziju koja je pevala o svetu snova, mrtvoj dragoj i predosećanju sopstvene smrti (čuvene pesme Tamnica, Nirvana i Možda spava). Njegov stil odlikuje se muzikalnošću, neobičnim slikama i odsustvom racionalne logike, što je u to vreme naišlo na oštru osudu vodećeg kritičara Jovana Skerlića, koji ga je optužio za dekadenciju.
Značaj i nasleđe
Iako neshvaćen za života, Dis je nakon smrti prepoznat kao jedan od najautentičnijih genija srpske poezije. Njegova vizionarska i simbolistička lirika postavila je temelje srpskog ekspresionizma i nadrealizma. U njegovu čast, u Čačku se svake godine održava manifestacija "Disovo proleće", a nagrada koja nosi njegovo ime dodeljuje se za trajan doprinos srpskom pesništvu. Dis ostaje večni simbol pesnika koji je platio životom svoju vernost svetu snova.