Časovi

Kô kakva slika čarobna iz rama, U tvoju baštu, gde šedrvan bije, Ti mirno gledaš iz prozora, sama, I naslonjena. Tiho miris vije, Na tvoje leje mesečina pada Topla i meka, i ruže ti mije Srebrom. . . Ti ne znaš da preda mnom sada Noć druga stoji, pusta, i u čami, S razvalinama. . . Iznad gluha grada Svud slepi miši kruže, i u tami Buljina buče. . . I senke bez broja Sokakom grnu, i svaka kuca mi Rukom u prozor, kako prođe koja. . . Ti ne znaš. . . Tvoju noć svetle dragulji, Dokle iz tame sve u okna moja Kô slepo oko pozni mesec bulji.