Čekô sam dugo, dođe kasno…
Autor: Aleksandar Blok
U čekanju mi živnu duh.
Mračilo se: bez suza, jasno
Naprezao sam vid i sluh.
A kada prvi buknu plamen
I diže reč u neba svod:
Razbi se led, poslednji kamen —
Hrupi, zanese srca hod.
Iz bele bure, snežne huke,
Ko čarobnica banu ti.
I crkava — uz večne zvuke —
Kubeta drevni sjaj se sli.
Aleksandar Aleksandrovič Blok (1880-1921)
(Prevod: Stevan Raičković)
Primetili ste grešku u tekstu?