Rusija

Ti si i u snu nesaznajna, Tvoga se vela taći ni. Dremam, a iza sna je – tajna, U tajni, Rusijo, si ti. Rusija pojas reka ima. Drevne je šume kruže svud, S blatima i sa ždralovima, Uz čarobnjaka pogled lud. U njoj i ljudstva različita Iz dolina, s kraja na kraj, Ponoćna kola vode vita Uz zapaljenih sela sjaj. Gde i vračara, s vampirima, Travarke čara svud uz rub. I veštice sa đavolima Vesele se uz snega stub. Gde i mećava zavejava Trošnu kuću do krova tog. I deve ispod snega plava Sečivo oštre protiv zlog. Gde je sve pute, sa raspućem, Izrovo štapa silan broj. Gde vihor, koji zviždi prućem, Starih predanja peva poj… U dremežima svojim snenim Saznah za rodne zemlje jad I u dronjcima evo njenim Sakrivam golu dušu sad. Do seoskog sam groblja – nemu Utabo noćnu stazu svu. Noćivajući svud po njemu Dugo sam pesme pevo tu. Ne razumedoh, ne odmeri, Kome posvetih pesme te I kakav bog mi bi u veri, Kakvu devojku voleh pre. Rusijo, ti si uspavala Svojim prostranstvom dušu, znaj. Gle: ona nije ukaljala Svoje čistote prvi sjaj. Dremam, a iza sna je – tajna, Rusija u toj tajni spi. Ti si i u snu nesaznajna. Vela se tvoga taći ni. 24. septembra 1906.