Pesme bez šofera

I putovao si da bi se bolje izgubio: bela stabla, zlovoljna jezera, naherena lica. Putovao si kao što se plašimo života: od tajne do tajne, potom od duše do duše, po volji vetrova. I često si putovao u mestu pred svojim rukama, ispred svog čela. I sebe si video s mrtvom pticom na usnama: nisi mogao da zavoliš sebe. ** Sa pesmama u džepu, vozom odlaziš do neke palanke. Ideš od groblja do groblja i na svaki nadgrobni kamen položiš prečista i zlobna tvoja pevanja. Ne znaš da li će ih čitati mrtvi, ali si siguran da će noću bogovi i boginje o njima biti obavešteni. Kasnije, obešene knjige, mrtve reči, ti zidaš nekakve dvorove od belog mermera. Kasnije, udavljeni razum, izbrisano sećanje, reći ćeš kometama da ostave na tvom pragu svoje gajde. Kasnije, prijatelji će ti pokloniti vrt da uzgajaš jednoroge. •S francuskog preveo Slobodan Jovalekić