Dugo sam

Učila sebe kako da se smirim, Od rebra tvoga ja sam stvorena, Kako da te ne volim, da se divim? Da sam ti sestra bilo bi ugodno, Ali voljom drevne sudbine sinje, Pred tobom stojim lukavo, pohotno No kad se smrznem sva ponizna tako, Na grudima tvojim kao sneg bela, Tad mudro radujući se udara jako Tvoje srce – moja otadžbina cela!