Kamena reč se odronila

Na moje grudi, žive, znaj. O, ništa, već sam spremna bila. I s tim ću nekako na kraj. Ja imam danas posla mnoga: Ubiti treba spomena jad I treba, srca kamenoga, Naučiti se na život sad. No neka. . . Šumi vrelo leto Ko praznik pod mojim prozorom. Ja sam odavno slutila sve to: Svetlucav dan i pusti dom.