Ljubomoran, nemiran

Volio me je kao svoje kosti Ali moju belu pticu ubi Da ne peva o prošlosti O zalasku ude u moju sobicu: “Voli me, smej se, piši stihove!“ A ja zakopah veselu pticu Iza starog bunara, pokraj jove Obećala sam da neću plakati Ali srce pretvorih u stenu I, čini mi se da su moji sati Ispunjeni pesmom ptice ubijene.