Tebe se vrlo retko setim

I tvoja me sudbina ne draži, Al’ mi duša kao da poletim Susret s tobom ponekad potraži. Tvoj crveni dom kao da me mami; Crveni dom preko mutne vode, Ali znam da u Gorkoj osami Ne smem taći sunce ti slobode Ne daj da se sa mojih usana Čuju reči koje ljubav mole, Ni da budem stihom očarana – Žudnje večne dok me pesme bole Al’ budućnost molim tajno često Kada noć se sećanjem zaplavi, Naslutim nam i susreta mesto – Susret veći neg’ svi zaboravi.