Za one koje daljina razdvaja

Nije meni što te nema, da se javiš, da mi pišeš. Već me muči sumnja neka da polako moj Lik brišeš. Nije meni što daleko u poznatom gradu živiš. Već me muči da’l još misliš ili možda mene kriviš. Nije meni što sam sama, jer u srcu čuvam tebe. Naučiš se s godinama da ta sumnja ljubav grebe. Kao mačka umiljata pod kožu ti brzo uđe. Kulu sruši od karata što je moje, bude tuđe. Nije meni strah u duši, već daljina čini svoje. Jer daljina ljubav sruši kad nežnosti ne postoje. Kada ruka ruku traži, a postelju hladnu nađe. Iskren budi i ne laži gde bi sada bio rađe. Nije meni što su oči samo u snu jasne, sjajne. Da’l me sanjaš svake noći, da li čuvaš naše tajne. Voliš li me, želim znati. Nije sumnja meni važna. Il’ da dođem, il’ se vrati. Obećanja ne sej lažna. Samo reci, ja ću doći, već je korak na mom pragu. Doleteću iste noći, ako želiš svoju dragu.