Proleće

Iz ulice sam gde se topola čudi, Gde se dalj plaši, dom boji pada svoga, Gde vazduh plav je ko zavežljaj hudi S rubljem iz bolnice otpuštenoga. A večer prazna, ko priča presečena, Napuštena od zvezda i bez kraja, Uz nedoumicu na hiljadu zena Sasvim beznadnih i bez izražaja.