Zimsko nebo

Vinut iz dima kao celac suvi Zvezdani potok posuklja u ništa. Klupko klizača izvrnuto uvis, Kuca se sa zvonkom noći klizalište. Klizaču, stupaj ređe, ređe, ređe, U trku seci, sputaj krake duge. Na okretu se ureže ko sazvežđe U nebo Norveške škripanje sličuge. Vazduh ko gvožđe za noć je pribijen. O klizači! Tamo nikoga ne brine Što je, ko orbite naočarke zmije, Na zemlji noć, i ko kost domine; Što kao jezik psa ptičara susta Mesec uz kopču smrznut; što su svima, Ko falsifikatorima, nalivena usta Lavinom leda što duh obuzima.