Laza Kostić

Oprosti, majko sveta, oprosti, što naših Gora požalih bor. Da li ćemo je naći u povratku noći u povratku cveta u povratku sna i Gora na zbunjenom horizontu u Gorkom kristalu nemoći od naše žeđi i mrtvog anđela gde se skamenila mora Lice svih doba u očekivanju vatre da l će moći da sačuva uspomenu na nju od zaborava i prostora Neka Veliko Sazvežđe u smrti tvojoj zanoći O pusti žali i žalosna mora Koji su predeli u tvome srcu sada? Mrtva je a negde još traje dan, o laste Svi mrtvi su zajedno bio si pun mračnih nada U pustinji si što u praznoj svetlosti raste dok u dvostrukoj tišini slepe je oči slute Santa Maria della Salute