Sluga Milutin

Poslednju svetlost slabosti prate i bilje… Upotrebljiv samo u snu, svet nas vara! Varnicom nežnom niz Crno kovilje Doživljen predeo obuze prevara. Što je duboki nit leti nit tone. Nit varkanjem varke bogojavno plane, Da noć koja ih naizust zna trone Potkupljivim srebrom mudrosti prerane. Gorka pričest sluha u sebi vas krije, Čemerni labudi izlišnosti britke. Usamljenost je niskost. Gospo moja, bije Svako u svom mraku izgubljene bitke. A kad zid lobanja sve vreme opčini Niko neće znati je l rano il kasno za ljubav za put il smrt dok sunce jasno Kuva odbeglu Gorčinu u visini.