Nepoznata ptica

Jesenas u zabranu, dok šuma podne čeka, pticu sam nepoznatu spazila izdaleka. Po lisnom jesenjem zlatu hodala je kao i ja i zastajala smesta čim sunca leptirak žuti na smetu bukovom zasija, čim list se s grane uputi. Posle bi prhnula do mesta, kao da svesno bira, gde smetovi se šarene kao prolećna leja, gde se potoci pene, gde pauk zvezdu plete između žbuna i žbuna. Nije to bila kreja, nije to bila žuna, niti sestra detlića, niti crvendać stari, ali je volela šumu. I ja se dobro zbunih od čudnoga otkrića: da se i njoj i meni sviđaju iste stvari.