Šaljivčina baka

Bila u nekih dečaka šaljivčina baka i pravila se često gluva. Kada joj unuci reknu: — Bako, bojimo se ćurka — ona odvrati brzo: — Šta kažete! Došao ujka? — Nije došao ujka, nego se bojimo ćurka. — Dosadila vam, velite, žmurka! A vi se igrajte šuge, ili koje igre druge. — Nije nam dosadila žmurka, nego se bojimo ćurka. — Tek sad vas dobro čujem — veli baka na muku dečaka — videli ste kraj reke šturka. — Nismo, bako, videli šturka, nego se bojimo ćurka. — Pa što ne kažete tako! Sreli ste, znači, jutros Stevicu Promućurka. — Nismo sreli Promućurka, nije nam dosadila žmurka, nije došao ni ujka — nego se bojimo ćurka, našega starog ćurana. — Tek vas sad razumem: srušila se na reci brana. — Nije se srušila brana, nego se bojimo ćurana. —Eto, kako sam gluva! Hoćete jabuku s ormana. A uglas će oba dečaka: — Živela baka!