Za sedam gladnih godina

Za sedam poslednjih godina zime, za sedam gladnih krava bez mleka koje popasu i pobrste sedam najlepših prvih proleća, pogase sve što bukti i tinja, poharaju sedam majskih škrinja; za sedam glečera koji slede sedamdeset i sedam ranih vera, sedamdeset sedam zanosa; za skamenjenih sedam java bez ushita i bez snova, bez gejzera i bez duga, bez kolibara, bez prolećnih gromova i odjeka; za sedam gladnih krava bez mleka, za sedam godina bez sunca i žara, za ohlađenih sedam vulkana, za sedam prašuma suhoga granja, za pogašenih sedamdeset i sedam lava – pomilovanja!