Za svadbe bez venčanja

Tražim pomilovanje za svadbe učinjene bez venčanja, bez blagoslova arhijereja, van Studenice i Dečana, onih koji su sunce uzeli za svedoka, a za izmirnu proglasili miris bilja; za one što su bez svatova, kao u zadužbinu Svetoga kralja, ušli u duboku šumu mirnu punu Kosova, zeba, kreja. I nad otvorenom knjigom života što je blistala, šumela i mirisala, kao iznad jevanđelja, na pitanje šume uzimaju li se drage volje odgovorili, prvo čovek pa onda žena, kao pred sveštenikom što drugi čine, da će zajedno Sav život proći, njegovo mesečinom obasjano vilinsko polje i njegove urvine.