Za zemlju kuda vojska prođe

Care Dušane, tražim pomilovanje za zemlju ubogu kuda vojska prođe, jer zemlja je takva, ona voli kad je obraste trava, kad u polju čuje govor čoveka, ona ne voli da ostane sama, ona voli da je budi mukanje krava, da je uspavljuje jaganjaca bleka. Zemlja je takva, ona se guši od baruta i metana, ona voli da se greje uz ognjište gde pastir granjem potpiruje plamen, zemlja društvo čoveka ište, zemlja kao rodna grana voli da joj čovek spusti ruku na rame. Zemlja je takva, ona traži da je čovekove ruke gnetu, ona voli da se seme u nju baca, da je zapahne miris zobi i raži, voli da s proleća osvane u cvetu trešanja i jabuka, zemlja čezne da je stogovima sena i slame zimi utopli ljudska ruka.