Ljubav ratara i njegove žene u noći posle oranja

Tek kad san sklopi decje glave ruse i kad goluždravi Vlašici ozebu Ratar i njegova žena sastanu se u cardaku i na zemlji i na nebu. Ruke što su vazdan milovale gvožde sad na njenim vrelim bedrima vijore Ratar ljubi tako ko da mulja grožde Ratar grli ženu ko da njivu ore. Mlada noc pocepa svoje ruho carsko i stari Bog na nebu sve zvezde izbeci kad Ratar posle oranja na štalskom tavanu svoju ženu rašcereci. Levi mu dlan brsti na Beloj glavici oštri zubi oru na brdu Orlovcu desna ruka vicna bicu i zdravici striže Crnu ovcu u dolu Vranovcu. Kad se oran orac potrbuške pruži povilenile bi i sede starice Kad bi znale kako Ratar nocu pluži mnoge bi carice bile ratarice. Ratar voli tako kao da ratuje ko da ruši zidove na tesnoj celiji Ratar vodi ljubav ko da argatuje u nekoj dalekoj zemlji Dembeliji. A Ratarica, mlecna mlekarica slatkomucenica s andeoskim Likom skida zlatnim prstima skorup sa karlica razorana do pupka tupim raonikom. Pucketaju kosti, pucketaju grede i srucuje se ceramida s krova Ratar drma stablo ko da trese zvezde puca ko da motre ga svi preci iz rova. Cvili pod njim ženica kao violina podmazana belim lukom i sircetom A slušaju je i Breg i Dolina i prete joj nekim teškim bericetom. Posle ljubavi ko i posle bitke ratar hrce s buklijom dojke na svom dlanu i sanja kako mu njene ruke vitke sipaju melem na krvavu ranu. Dva tela van voda i zemljine teže što se sudariše u vecernjoj tami smirena i topla sad spokojno leže u senu kao u Kumovoj Slami.