Snivaj snove moj dobri anđele

Izvorište usana kapi mednim sladom najezda vreline izdiše glad zore, otvara prostore dubina strasti upaljena vatra žari utrnule drhtaje uzdah, obasipan čežnjom boji boli dah ubrzan naletom vetra srce lomi, zdrav razum kida opojan glas koji moli.. Anđele spavaj čuvaru snova, Neka se prepliće noć Crna i rujna zora ostaće budne uspomene osvetljene sobe pamtiće se reči uzburkano more ostaćeš svetionik koji obasjava moje prozore Anđele, spavaj čuvaru snova želja od utrobe blažene sokove stvara… Spavaj ispod nebeskih krila moja te bit od svih zauvek sakrila čuvam sećanje i sjaj očiju plavih… Dok dišem nosim u dubine sve tvoje: osmeh, Blaženo lice, nosić i guste obrve moje!