Žeđ

vodi u mali gaj u biljnu trlu Duša tišine sluša To biser ladne vode peva u mom grlu! Koliki li je prešao put taj gutljaj meda ta čista krvca od srca zemlje do mog srca? Koliko li je puta bio u stanju vodene pare magle i snežnog praha Koliko li je puta žuborio u grlu bogataša u grlu siromaha? Čas je srž stene čas behar snega čas duša zemlje što nebom luta O kad bih poživio toliko da jedan isti gutljaj vode popijem dva-tri puta!