Od rana

Lažna cesto, nevesto. I pseto… Svi troje smo umorni od rana. Oči sluge tamnih četinara. Teških dana, naravi i jarma. Crvene mi stope poput nara, pa kad gazim trag za sobom vodim. Misli moje i svakakve slutnje da obesim sužnje i uporne. Lakše bi mi da koračam bilo, ne bi mi se ni jelo ni snilo. Pa bi pseto ispred mene išlo, ko do sada ni treslo ni krilo.