Devojka raščešljane kose

Rašcešljane kose i bosa je bila, sedeć, bosonoga, uz te trske mlade: dok prolazah tuda mišljah da je vila, i rekoh: „Hoćeš li doći u livade?“ Podiže na mene svoj pogled oholi što osta lepoti da na slavlje seća, i rekoh:“ Hoćeš li, dob je kad se voli, hoćeš li u šetnju pod senkom drveća?“ Brisala je stope kraj reke u travi: kad po drugi put zagleda se u me u nestašnoj djevi misao se javi, Oh! kako pevahu ptice udno šume! Kako voda blago ljubljaše obalu! Ugledah u trsci zelenoj i punoj devojčicu srećnu, divlju, ustreptalu, s kosom u očima, i s osmehom u njoj.