Razdvojenost

Kada smo razdvojeni tišinom i suzama, polovičnost nas pleni kroz godine, uzama: bledi tvoj obraz nag, poljubac tvoj je hladan; i to je veran znak mog svakodnevnog jada. Rosa jutra na mojim obrvama već sanja – upozorenjem boji sva moja osećanja. Zaveti ne postoje, a Sav sjaj tvoj je plam: svud čujem ime tvoje i delim Sav tvoj sram. Tvoje ime i pre se u uvu mome sklupča; k’o pretnja me protrese – zašto si tako ljupka? Tvoj znanci ne slute šta sve o tebi znam: ka tebi dugim putem dublje koračah sam. U tajni smo se sreli – u ćutnji i u seti, da l’ tvoje srce želi tog duha da se seti? Sretnem li te u ovim godinama od lutanja, kako da te oslovim? Suzama, zidom ćutanja.