Imitacija

Na talasje plime moćne oholosti danonoćne – na veliku tajnu, na san, sad mi liči život davan; znam da san taj nesuvisli bi pun čedne, budne misli bića čiji jedan deo moj duh nikad ne bi sreo da su prošla pored mene kroz oči mi zatvorene! Neka mine iz vazduha ta vizija moga duha; jer to sjajno vreme sada nestalo je, s njim i nada, a moj mir u koji se uzdah prođe kao kratki uzdah: ne brine me smrt njegova s mišlju koju tad negovah.