Najsrećniji dan taj

Najsrećniji dan taj – i minute drage, koje još pamti moje srce svelo, uzvišena nada Gordosti i snage, sve je odletelo. Rekoh li: i snage? da! tako bar mislim; vaj! sad su sve to sećanja daleka! To prividi behu u danima milim – nek prolaze, neka. Hej, Gordosti, kakva veže nas još sila? Nek se odsad druga čela guše pod otrovom koji na mene si slila – smiri se, moj duše! Najsrećniji dan taj – i minute drage, koje predosećam – i kojih se sećam, i najdraži pogled Gordosti i snage, prošli su, osećam. Al’ kad bi ta nada Gordosti i snage vratila se s bolom koji duša ova spozna još onda – ne bih čase drage doživeo snova! Jer na njeno krilo stalno sve tmurnije dok je lepršalo – pade neka bit dovoljno jaka da ubije dušu što je dobro znade.