Nasleđe

Moja surova koščata braća s bradama koja su tamo negde na madridskim barikadama padala s pikavcem među zubima, ostavila su mi u nasleđe nespokojnu nikad završenu revoluciju. Pjer sladostašće Pariza gde su mu barutni stih zadimljeni sveti zaboravili davno ispeglani poeti; Ivan daleke sibirske ruske tuge gde su na samrti uvek večeri bele i duge; Milan svoj Balkan tek probuđen u zori gde san jarića blejav kjuljuškaju motori u koje su zavijali poslednje mrve duvana gvozdeno zaveštanje Lenjina… Ostavili su mi nemirne slutnje blede iako sami do kraja ni trepnuli nisu, dvema su pesnicama razbijali i rušili i bajonetima lobanje otvarali su. Ostavili su mi jutarnje odlaske na rad, i na obrazu poljupce pitomih detinjih usta i reski mladi rampaš i vina stara i gusta strpljivu i mirnu, pa nek mi od snova odvade nešto kad me dodirnu pa nek dometnu, al’ da me ostave da vrim u svojim grudima sa memljivim Pjerovim Parizom sladostrasnim, s ridajućim sibirskim tugama kasnim… Neka me puste da tamo gde visoke peći bljuju iz usta čelik usijan sačuvam san jareći detinjast i zadihan. … (odlomak)