Nesanica

Jednolik odboj sata, znan: Ta mučna povest noći, zavet! Taj jezik što je svakom stran I jasan svakom, kao Savest! Bez tuge — da l’ je ko od nas Sred svemirskoga slušao muka Ta jecanja vremena, mukla, Proročko-oproštajni glas? Čini nam se: osiroteli svet Sustigo usud; kud i ne bi! U borbi s prirodom celom, opet Prepušteni smo samima sebi. I život naš tu, pred očima Ko privid na kraju zemlje lebdi, I s našim vekom i druzima U sumračnoj daljini bledi… I novo neko, mlado pleme Pod suncem upravo stasava! A mi, pak, druzi, i naše vreme Već smo pod smetom zaborava! Pokatkad samo, obred žalni Dok vrši u ponoćni čas — Taj pogrebni glas metalni Oplakuje, katkada, nas! Prevod: Zlata Kocić