Sonet 1 (Vi što slušate rasut u stihove…)

Zvuk uzdisaja, srca moga hrane U prve mlade lutalačke dane Kad bejah delom drugi neki čovek, Nadam se da ću za nov plač i reči O bolu, nadi koja zaludna je, Shvati li ko iskustvom ljubav šta je, Ne samo oprost već i milost steći; Al’ celom narodu sam, dobro vidim, Služio dugo za podsmeh i priče; Stog često sebe u sebi se stidim; Iz mog buncanja plod sramote niče, I pokajanje, i jasnost saznanja: Što godi svetu, to je kratka sanja. Prevod: Ivan V. Lalić