Sonet 61 (Neka je blažen dan, mesec i doba…)

Godina, čas i trenut, ono vreme I lepi onaj kraj i mesto gde me Zgodiše oka dva, sputaše oba. Blažene prve patnje koje vežu U slatkom spoju sa ljubavlju mene, I luk i strele što pogodiše me, I rane koje do srca mi sežu. Blaženi bili svi glasovi, koje Uz uzdah, žudnju i suze bez broja Prosuh, zovući ime Gospe moje; I blažene sve hartije gde pišem U slavu njenu, i misao moja Koja je njena i ničija više. Prevod: Ivan V. Lalić