Ditiramb

Verujte, nikad Bogovi ne siđu za sebe svaki. Tek Bahus počne da me vinom služi, već Amor – dete njemu se pridruži, a tu je Febus božanstveni taki, bliži se, sleće Sav nebeski svet i napuni mi dupkom moju klet. Ja, čovek, reci, kako da ugostim nebeski hor? Besmrtnost sun’te u trošne mi grudi, bogovi! Smrtni šta zna da vam nudi? Uznesite me na olimpski dvor ! Jer slast prebiva u velikog Diva; nektarom nek se pehar mi preliva! Podaj mu pehar! Naliven pesniku treba da ga daš! Veđe mu rosom nebesnom poškropi da mu pred Stiksom vedri pogled sklopi, nek sanja da je bogović i naš. Božanski izvor vri, kipi visoko, Grudi su mirne, a bistro je oko… (1759-1806) Naslov originala: Dithyrambe Kod starih Grka ditiramb je prvobitno bila obredna pesma u slavu boga Dionisa; kasnije lirska pohvalna pesma. Bahus , rimski, Dionis , grčki bog vina i jesenjeg blagoslova. Amor , bog ljubavi. Febus, Feb , rimski, Apolon , grčki bog sunca. Stiks , po grčkoj mitologiji reka u donjem svetu.