Kad žena te izda

Uparavi pogled svoj smjeli. Al’ bolje će biti da ostaviš grad. Na rame torbu, i -seli! I jezero modro ćeš naći. Ko krug Vrbici tu turobni stoje. Pa isplči ondje Sav sitni svoj vaj I sićušne bolove svoje. I dok ćeš na strme se bregove pet, Daščući gazit ćeš sporo. Al kada se popneš na kameni vrh, Nad tobom kreštat će oro. Sam bit ćeš oro, preporođen Sav Na onoj planinskoj klisi; I doznat ćeš kako na tom našem dnu Izgubio mnogo baš nisi.