Savršenstvo

Pitaš me, brate, kada će čovek postati Savršen. Poslušaj moj odgovor: Čovek ide ka Savršenstvu kada oseti da je on bezgranični svemir; da je on može bez obala; da je on vatra što večno Gori; da je on svetlost što večno sija; da je on vetar, bilo da duva, bilo da miruje; da je u oblacima kada iz njih grmi, seva i kiša pada; da je u potocima, bilo da su raspevani ili da plaču; da je u stablima i kada cvetaju u proleće i kada ogole s jeseni; da je u visokim planinama, u ravnim dolinama; da je u poljima, bila ona plodna ili neplodna. Kada čovek sve to oseti, dospeva tek na pola puta do Savršenstva. Ako hoće da dosegne Savršenstvo, valja da oseti, ako uopšte može osećati, da je on dete na majku oslonjeno; da je starac odgovoran za svoje potomke; da je mladić zalutao između želja i strasti; da je zreo čovek što se bori sa svojom prošlošću i budućnošću; da je prestupnik u svojoj tamnici; da je neznalica u tmini svoje noći i svoga dana; da je monahinja u cveću svoje vere i trnju svoje samotinje; da je prostitutka u kandžama svoje nemoći i potreba; da je siromah u svojim jadima i potčinjavanju; da je bogataš sa svojim strastima i potčinjavanju istima; da je pesnik u maglovitim večerima i blistavim svitanjima. Ako čovek može sve to iskusiti i spoznati, dospeva do Savršenstva i postaje senka Božje senke.