Parabola o Servantesu i Kihotu

Maštarije , Sveopšta istorija beščašća , Alef … PARABOLA O SERVANTESU I KIHOTU Sit španske zemlje, stari kraljev vojnik potražio je utehu u širokim Ariostovim prostorima, u mesečevoj dolini gde protiče vreme traćeći snove i u zlatnom kipu Mahomekoji je ukrao Montalban. Blago se podsmehujući samom sebi, izmislio je jednog lakovernog čoveka koji je, ushićen čitanjem o čudima, pošao u potragu za junačkim podvizima i čarolijama po prozaičnim predelima koji su se zvali Toboso i Montiel. Izgubivši bitku sa stvarnošću, sa Španijom, Don Kihot je umro u svom rodnom mestu oko 1614. godine. Migel de Servantes nadživeo ga je vrlo malo. Cela ta zbrka se za obojicu, za onoga koji je sanjao i onoga koji je u snu nastao, svela na sukob dva sveta: nestvarnog sveta viteških romana i prozaične španske svakodnevice  XVII veka. Nisu ni slutili da će godine izgladiti sukob, nisu ni slutili da će Manča, Montiel i ispijena vitezova figura za buduća pokolenja biti ne manje poetična no Sinbadovi doživljaji ili široki Ariostovi prostori. Zato što se početak i kraj književnosti susreću u mitu. Prevod: Krinka Vidaković Petrov