Dikina kuća

Dikina kuća Prođi, diko, i našim sokakom, I naša je kuća na sokaku; Poznaćeš je makar i u mraku. Kuća mala, al’ zabata nema, Pod evedrom čudan svetac drema, Čudan svedac, baš moj stari baba, Baš moj baba — odneo ga daba. Kad on čuje, da ko šorom prođe I menika na moj pendžer dođe, Tad se baba od sanka razdrema, Pa on oće batinom da lema — Lema baba, da sve koža puca, Kog izlema, tom se bome štuca!