Veče

Tačka, preostala od ugla, onako. Uopšte: što dalje — tim je besmislenije. Svlače se do gola, tako. Al’ — zastaju. U šipražje skri se ono što sledi — ko pečat kad se stavlja na sadržaj poslanice. A reklo bi se: od labijuma otpočeti valja. Mesec, izvajan usred Mongolije, kroz bezosećajno staklo i tmicu gnječi bubuljičavu — sečivima magnolije glatko izbrijanu — jagodicu. Ko vojsci, prikladnijoj redovima pred hlebarom, nego li „ura“ da huče: sadašnjem je — da bi se okrenulo budućima — potrebnije juče. To: da se kompleks kipova slije s tamom, skladnom, utrobe spajajući, pred nama. Čovek se stepenom očajanja samo razlikuje od sebe sama.