Neprijatelj

S nožima u otrov zamočenim, gde si? Ti pred čijim duhom padne svaka varka, I o štit čiji se razbiju svi besi! Lepi, silni, grozni! željan sam te i ja, Da baneš pod maskom druga ili gosta; Da takav, polu-bog, polovinu zmija, Vrebaš me kroz lišće i čekaš kraj mosta. Da mi misli znate jedini bog i ti; Da te za leđima osećam, na miru; Da ni reč ni pogled ne mogu ti skriti; Da znaš gde je otvor na mome panciru. I moja noćišta, i pratnja na drumu; I moj trag na pesku, i moj sen na zidu; I kao što ljubav zrači jednom umu, Da svirepa mržnja svetli tvome vidu. Osvajač, zločinac, i heroj međ’ nama, Da te slave ljudi i nude se žene; Tvoj brod da s velikim zlatnim katarkama Pun sjajnih horova prolazi kroz pene. Da mog boga mrziš jednom mržnjom holom, Da se gnušaš moje mudrosti: i blažen, Da moju oštricu hvataš rukom golom; Da znaš da ću biti ismejan i zgažen. Nek’ se samo jedan s raskršća široka Vrati sa krvavom rukavicom: hodi! Moj neprijatelju s dva velika oka, Svi puti su prazni i mrak je na vodi. Da te vidim, strašni! Gluhe su mi noći Bez tvojih koraka: večno, neprekidno, Bez tebe ću biti bedan i bez moći, Mali, i unižen, i pobeđen stidno.