Sonata

Htedoh da mi ljubav ima lice sretno, Kao rečna nimfa, čije vlasi duge Veselo crvene; ali beše setno, I kose joj behu tamne, kô u Tuge. Htedoh da zapevam mlad ditiramb sreće, A ja najtužniju ispevah poemu; Počnem da se nadam, a osetim veće Neku slutnju davnu, zaspalu i nemu. Tako novu želju prati suza stara; Tako nova ljubav u časima holim Neosetno rane starinske otvara  ̶ Pa me strah da želim, i užas da volim.