Ciganin hvali svoga konja

Gledaš, je li, moga konja, Gospodaru stari? Ne znaš je li konj il’ ptica Lastavica? Skidaj naočari — Ne možeš se nagledati, Već hajde pazari! Ti još pitaš za Putalja Da li valja! Nemaj brige! Da ne valja, ne bi bio On kod Cige, Ne možeš ga u carevoj Naći štali — Samo Ciga što ne ume Da ga hvali. Da ga pospe suvim zlatom Ko ne štedi, Još i onda jedan dukat Više vredi. Ako imaš, jede seno, zob i slamu, Ako nemaš, on ne ište, Ne treba mu. Nemoj da mu gledaš zube, Moj golube, Ni ja mu ih nisam gledo, Nemoj ni ti — Taj ne može ostariti. — Što ga duže teraš, kume, Sve je mlađi, Pa de sad mu Para nađi! A što pitaš: hoće l’ moći Kakav jendek da preskoči, Jendek, jendek — kakav jendek! Taj se nije još rodio Koj’ on nije preskočio — Preskoči ga tako lako Kao da je pile neko, I to uzduž, ne popreko. Ja ga jašem bez sedla — Sedlasta mu leđa. — Za pasoš ga ne pitaj, Jer — to njega vređa. Idi, kume, idi, idi — Još me pitaš: kako vidi? To je da se pripoveda: Vidi ostrag ko i spreda, Vidi noću ko na danu, A na danu ko u noći — Takve su mu oči. A što pitaš, moj prijane, Ima l’ mane — pa zato ga i prodajem, Moj prijane, Jerbo nema mane — Takvi konji nisu za nas, za Cigane. A brzina kakva mu je? Malko j’ brži od oluje. Sad ćeš čuti, Kazaću ti: Jednom sam se iz Erduta Vraćo s puta. Mada nas je pljusak vijo, On se nije umorio. Munja sevne, a on rže — Pljusak brzo, a on brže; Pljusak pišman na mog hata, Pa ga hvata, A Putalj ga preko gleda, Pa se ne da. Pljusak leti da polije — Tek što nije! Kad stigosmo pod šatora, U ciganski dvorac lep, Na mom konju sve je suvo, Pokiso mu samo — Rep.